zrtvenika

Žrtvenik

ŽRTVENIK

Predmet  je replika originalnog nalaza sa lokaliteta At. Taj lokalitet nalazi se nedaleko od fabrike čokolade u Vršcu. To je zapravo naselje iz perioda mlađeg neolita, odnosno prema apsolutnim datumima, koje imamo – možemo precizno reći, da je to naselje bilo nastanjeno između 4800 – 4400. godine pre nove ere. Naselje pripada tzv. Vinčanskoj kulturi, koja predstavlja jednu od najznačajnijih kultura tog vremena (mlađeg neolita) u Evropi. Vinčanska kultura prostirala se na čitavom području današnje Srbije i zahvatala takođe delove Makedonije, Crne Gore, BiH, Mađarske i Rumunije. U arheologiji mi to zovemo “kultura”, jer nemamo pisane podatke o kom narodu je reč. Svakako su predstavljali jednu etničku celinu, a prepoznajemo ih po predmetima koje pronalazimo, jer se odlikuju specifičnim oblicima ili dekoracijom. Ta dekoracija, zapravo predstavlja simbolične predstave, mada još uvek nismo u mogućnosti da dešifrujemo šta znače.

Ovaj žrtvenik – predstavlja veoma lep primerak tipičnog žrtvenika Vinčanske kulture. Zovemo ga žrtvenik, jer se pretpostavlja (ponovo, još uvek ne znamo čemu je zaista služio) da je služio u nekim obredim / ritualima, kao i da se na njemu ili palila neka biljka ili prinosila simbolična žrtva. Pošto su u Vinčanskoj kulturi, samo fini i predmeti za posebne namene bili ukrašeni, tako je i pretpostavka, da svakako nije bio nešto svakodnevno – već za posebne prilike. Upravo kod tog finog posuđa i predmeta od gline, uobičajeno je u Vinčanskoj kulturi, da bude crno pečen. Da bi se postigla takva intenzivna i ravnomerna boja pečenja, potrebna je velika veština i znanje. Dekoracija predstavljena na ovom žrtveniku je u obliku meandra, a neki stručnjaci smatraju da se taj simbol može tumačiti kao predstava zemlje. Što bi onda moglo da se protumači kao neka simbolična žrtva prinošena zemlji, kako bi se povećala njena plodnost – odnosno plodnost useva, koji u njoj rastu. Ornament je bojen crvenom i belom bojom – a za crvenu boju možemo da kažemo, da od najranijih ljudskih zajednica, simboliše nešto pozitivno (uglavnom se smatra da se povezuje sa životom).

Samo naselje na lokalitetu At, predstavlja jedno od poslednjih utočišta ljudi, koje se u arheologiji naziva “Vinčanska kultura”. To su već poslednje decenije postojanja te kulture, koja se potom gubi i sledi novi period – eneolit, kada počinje intenzivna upotreba bakra. Smatra se da su Vinčansku kulturu uništile neke pridošlice sa istoka, dok se sami “Vinčanci” velikim delom pomeraju na sever, ka centralnoj Evropi. Kao jedna izuzetna (prvi počeci upotrebe bakra u svetu vezuju se upravo za Vinčansku kulturu) i velika i veoma značajna kultura izvršila je uticaj na formiranje kultura u centralnoj Evropi (što se u arheologiji prepoznaje po predmetima, koje pronalazimo).